Bosnjace

Под утицајем суседних сугласника, пре свега палаталних и лабијалних, долази до промене самогласника.У додиру са палаталним сугласницима отворенији смогласник мења се у затворенији који му одговара , а у додиру са лабијалним сугласницима долази до лабијализације вокала па тако нпр.а прелази у о или у, о прелази у у итд.

- Вокал а -

Вокал а може се јавити уместо других вокала, а може бити замењен и другим вокалима:

Вокал а уместо е налзимо у следећем примеру: трупимо трња .

Вокал а уместо у налазимо у примеру : тебив ни онај кучина, предемо тај кучина.

Вокал а уместо о налазимо у примерима: гајде је свирија

- Вокал е -

Слична појава, употреба једног вокала уместо другог, присутна је и у вези са вокалом е:

Вокал е јавља се уместо вокала и у следећим примерима: несмо имали, мене је све тој дошло, неје теја, стареје, лете се ради.Такође, вокал е уместо вокала и јавља се и у измењеном лику везника или: на пет купа ел на седам, ели гра ели чорбу.

Вокал е уместо а јавља се у следећим примерима: чершав, покледујемо.

- Вокал о -

Вокал о уместо вокала а употребљен је у следећим примерима: идемо по собори, поприку, помучно неје ни имало. У свим овим примерима дошло је до сужавања артикулације вокала а под утицајем суседног лабијала.

Вокал о уместо вокала е среће се у следећим примерима: носила сам на рамо, татко се је јавија из Немачко, више се промења.

Вокал о уместо вокала у јавља се у следећим примерима: па сам решила да се одајем, ја сам се одала.

- Вокал и -

Вокал и уместо вокала е употребљен је у следећим примерима: кицељче, стари деде, да се упознајимо.

Вокал и уместо а среће се у следећем примеру: свири гајде.

- Вокал у -

Вокал у уместо вокала о употребљен је у следећим примерима: ишколували, куде неку стару бабу.

Вокал у уместо вокала и употребљен је у следећем примеру: па смо зарађувале брашно, црапуљу угорували.

- Полугласник -

Полугласник /ә/ представља општу карактеристику говора призренско-тимочке зоне.У говору села Бошњаце јавља се полугласник реда а и то у следећим позицијама:

1) У корену речи: дьн, сутрадьн, седам дьна итд.

2) У падежним облицима и то само у номинативу заменица које су некада имале ь

на крају, а којима се додаје ј : -ь + ј: тьј мој брат, тьј газда итд.

3) У прилозима: кьд сам напунила седамнаес године, кьд ми све тој завршимо, тьд помучно неје ни имало.

4) У енклитичком облику помоћног глагола јесам у облицима перфекта: дошла сьм, сьм погледала, ја сьм плакала итд.

Оно што треба нагласити у вези са полугласником у говору села Бошњаце је то да његова употреба није доследно спроведена, наиме налазимо паралелне примере са ь и са а: тьј газда и тај ги свири гајде, цео дьн плакала и цел дан копала , кьд сам напунила седамнаес године и кад сам ја одрасла, дошла сьм до седамнаес године и ја сам се одала итд.

- Вокално р -

Поред пет основних вокала и полугласника у говору села Бошњаце среће се и глас р у вокалној функцији и то:

а) у акцентованом слогу: прљаво, мртво, дрва, издржим, гра, прво, врбе итд.

б) у неакцентованом слогу: одржали, вршњик, трпело итд.

- Судбина вокалног л -

Вокално л је у говору села Бошњаце дало вокал у нпр. кучина, јабуче, вунено итд.

- О заменама некадашњег вокала јат -

Некадашњи вокал јат дословно је замењен вокалом е: млеко, деца, лето итд.

Остали случајеви замене јата вокалом е:

1) У облицима датива неких личних заменица: мене је све тој дошло.

2) У одричним облицима презента глагола јесам: несам, неје, несмо итд.

3) У компаративу придева типа стареј: стареје.

- Алтернације вокала у глаголским основама -

Глаголи који у стандардном језику имају инфинитив на -авати, -ивати, -овати, према -у- уз презентске основе имају -ув- у глаголском придеву радном: зарађувале, угорували, ишколували итд.

- Редукције вокала -

1) Синклопа, испуштање вокала унутар речи најчешће се јавља у вези са вокалима а, и и о: скупљамо новац, скупимо оној брашно, кој колко има, донесе по мало орашчки, ми смо сиромашчки, ја сам забравила итд.

2) Апокопа, непотпуна редукција, среће се у примерима: ел у неку каленицу, на пет ел на седам купа.

- Егзицтенција и судбина вокалски група -

Када се говори о вокалским секвенацама, може се говорити о:

1) о вокалским секвенцама у оквиру једне речи.

2) о вокалима у суседству, са краја претходне и почетка наредне речи.

Поред примарних вокалских група у овом говору јављају се и секундарне вокалске групе и то:

1) губљењем гласа х из интервокалног положаја: не наодимо ману.

Консонанти

Глас Ј

Ј на почетку речи:

Глас ј најстабилнији је у позицији испред вокала задњег реда и а: јастук, јаја, јабуче, јавија се итд.

Испред вокала е глас ј такође може бити стабилан: један, једно, једемо итд., а може доћи и до његовог потпуног губљења: ечам.

Ј унутар речи:

У интервокалној позицији глас ј се доста добро чува: које, теја, да се одајем, женија, стареје, рекаја, правија, двајес, онија итд.Такође, глас ј се добро чува и у додиру са консонантима: мајка, гајде.

Ј на крају речи:

У финалној позицији у речи глас ј је прилично стабилан: такој, оној, мој, онај, кој , туј итд.

Секундарно Ј

Јавља се у мушком роду једнине радног глаголског придева: бија, теја, женија, јавија, рекаја, дошеј, правија, имаја, прошеј, свирија итд. Разлог његовог настанка је стварање хијата након преласка -л > -а код глагола чија се основа завршава смогласником , а који се затвара уметањем гласа ј.Ова појава је фонетски оправдана код глагола са основом на и ( женија, јавија и сл.) али се она касније проширила и на остале галголе: (теја, имаја и др.)

Судбина гласа Х

1) Глас х се губи у свим позицијама у речи: леб, неје теја, лебац, не наодимо ману, на њи су лепу вечеру спремили итд.

2) У неким речима глас х се супституише гласом к: њи је откранила, које треба за крану и др.

3) Група хв прелази у в: наваћав се девојке итд.

Глас В

Глас в је у говору села Бошњаце прилично стабилан.У неким случајевима ипак може доћи до његовог потпуног губљења: Ста Петка.

У трећем лицу мн. презента, поред других наставака јавља се и -ав < - ају: турав, дав, играв, имав итд.

Глас Ф

Са прихватањем назива за предмете савременог домаћинства глас ф улази у уобичајену употребу и у говору: носимо сирће у флашу.

Судбина финалног л

1. У радном глаголском придеву у неким случајевима -л > - ја: бија, теја итд.

2. Изван радног глаголског придева налазимо и следеће примере са финалним л: цел дан, пепел итд. У осталим случајевима -л > -о .

У унутрашњим слоговима прилике су следеће:

1) Облици придевских заменица на -лик- се углавном употребљавају у сажетом облику где л увек остаје неизмењено: онолко, толко и др.

2) Са неизмењеним л забележени су и следећи примери: по селски, кој колко има итд.

3) У неколико примера глас л јавља се уместо гласа н: млого сиромашни, млого немање, млого је било суша итд.

- Јотовање и друга умекшавања сугласника -

Резултати старог јотовања нарушени су у трпном глаголском придеву који се почео градити од наставка -ен: н, б, м, в + ен , пр. татко ни је бија заробен, свадба не ми је правена итд.

Примере подновљеног јотовања налазимо и у говору овог села и то у примерима: трупимо трња. Испред форманата основе -а-, -ава-, -ева-, -и- налазимо умекшан коренски сугласник: т, д, л, н нпр. па се наваћав онеј девојке.

- Дисимилација -

Извесне промене у консонантским групама условљене су дисимилацијом.На тај начин група мн > мл: били смо млого сиромашни, млого суша, млого немање итд.

- Сугласници у сугласничким групама -

1) Сугласничке групе на почетку речи:

гл: гладна;

вр: вршњик, сас врбу;

мл: младос, млого, млеко, младе;

сл: сламу угорували;

ст: стареје, ставимо, стари људи, стари и млади;

шк: ни један разред школу немaмо;

2) Сугласничке групе унутар речи:

см: несм;.

сн: масно, да одрасне;

сл: масло, после, одрасле;

ск: реске, гуске;

сц: прасци;

ст: сестра, јастук, пристала сам, осмог августа, пости;

кд: Великден;

кв: тиквеник, никакво, од какви има;

кл: Покладе, покледујемо, пекли смо леб, колко;

кн: викнемо;

зн: да се упознајимо, да ме узне;

зд: газде;

шк: сиромашке, пешкир, кокошке;

шњ: вршњик, Каравешњица;

шл: дошла;

шн: брашно, сиромаштина;

тл: котличе;

тк: да се откачм, Ста Петка, татко;

гн: да ни помогнев;

гл: погледала;

гњ: огњиште;

мн: у седамнаес године;

мц: момци;

мљ: земљану;

нч: венчики, венчали;

нц: прасенцки, венци, конци;

дб: свадбе;

дн: једну жену, за једнога, гладна, жедна, отиднемо;

пљ: скупљали, конопље;

љк: вешељке, седељке;

зд: газде;

вц: овце.

3) Финалне сугласничке групе:

Код финалних сугласничких група често долази до упрошћавања и то губљењем финалног консонанта нпр. -ст > -с : седамнаес, шес, младос, двајес итд.Финална сугласничка група -ст егзистира у следећим примерима: пост.

Остале појаве у вези са сугласницима:

1) Поред облика с, са, у предлогу са > сас, односно, долази до редупликације гласа с:

сас њега, сас брашно, питу сас купус итд.

2) Алтернација р|л

Појава р > л среће се само у једном примеру: ел он је правија (свадбу) на туј другу.

3) Алтернација д|г

Ова појава, д > г, среће се у два примера: весела сам саг, таг се па повише промења.

- Акценат -

У говору села Бошњаце акценат је експираторан, без квалитативних и квантитативних опозиција. По природи је кратак и итезиван.

У неким случајевима уочава се повлачење акцента са отворене ултиме.

Акценат нкада није на затвореној ултими са непостојаним а: ечам, новац, здравац итд.

Београд, јун 2006.

Напомене о раду

Рад под називом Фонолошки систем говора села Бошњаце код Лeсковца настао је помним проучавањем звучног записа са терена, а за потребе семинарског рада из дијалектологије, предмета који слушам на студијама српског језика и књижевности у Београду. Теренски рад обављен је у априлу 2006. а информатор је била једна дивна бака, Дивна Нишкић која ми је уз своје изузетно приповедачко умеће причала о свом детињству, удаји , обичајима и уопште животу на селу и све то на изворном језику који је био изузетна грађа за проучавање говора села Бошњаце. Овом приликом желела бих да јој се захвалим још једанпут на сарадњи и изузетном гостопримству које је, сматрам, одлика свих житеља овог села.