početna                                                                                                                                    
 
               православље                                          Црквена заједница  

 

 
 

   
 

        

 "А ви сте тело Христово и удови понаособ...)"(1. Коринћанима 12, 27) 

     

 

Црквена заједница

     Православна црква је једна, света, саборна и апостолска, као што исповедамо у символу вере. Она је заједница светих пошто су сви њени чланови сједињени у Христу, Духом Светим. Између видљивог, земаљског дела Цркве и њеног невидљивог, небеског дела постоји стално молитвено јединство.
    Црква је присутна на свим континентима и својим присуством и апостолским радом сведочи јевнђеље свим народима. Милиони православних верника организовани су осим у Српској православној цркви и у помесним црквама и патријаршијама: Цариградској (цариградски патријарх је први по части међу поглаварима помесних православних цркви), Александријској, Антиохијској, Јерусалимској, Руској, Бугарској, Грчкој, Румунској, Грузијској, Кипарској, Пољској, Албанској, Америчкој и аутономним црквама - Чешкој, Словачкој, Синајској, Критској, Финској, Јапанској, Кинеској и Украјинској.
    Они верују у истога Бога Оца, Сина и Светог Духа, крштавају се онако како верују, труде се да живе онако како се крштавају, причешћују се телом и крвљу Христовом на истој Тајној вечери са апостолима, мученицима и светима свих времена.
   Помесне цркве састављене су од епархија, а ове су подељене на парохије. На челу Српске православне цркве је патријарх српски, кога бира Свети архијерејски сабор, који се састоји од архијереја Српске православне цркве

     Српска православна црква је подељена на епархије. Свака од њих има свога архијереја (епископа-владику) који је њен непосредни поглавар. У земљи и иностранству има укупно 40 епархија Српске православне цркве:

Београдско-карловачка архиепископија са седиштем у Београду
" Аустралијско-новозеландска (седиште Илејн)
" Аустралијско-новозеландска (седиште Хол, Новограчаничка митрополија)
" Банатска (Вршац)
" Бањалучка (Бањалука)
" Бачка (Нови Сад)
" Бихаћко-петровачка (Босански Петровац)
" Браничевска (Пожаревац)
" Британско-скандинавска (Стокхолм)
" Будимска (Сентандреја)
" Врањска (Врање)
" Горњокарловачка (Карловац)
" Добро-босанска (Сарајево)
" Далматинска (Шибеник)
" Жичка (Манастир Жича)
" Загребачко-љубљанска (Загреб)
" Западноамеричка (Алхамбра)
" Западноевропска (Париз)
" Захумско-херцеговачка (Мостар)
" Зворничко-тузланска (Тузла)
" Злетовско-струмичка (Штип)
" Источноамеричка (Ексворт)
" Канадска (Милтон)
" Милешевска (Манастир Милешева)
" Нишка (Ниш)
" Новограчаничка епархија за Америку, Канаду и Треће језеро (Новограчаничка митрополија)
" Охридско-битољска (Битољ)
" Осечко-пољска и Баварска (Даљ)
" Рашко-призренска (Призрен)
" Скопска (Скопље)
" Славонска (Пакрац)
" Средњезападноамеричка (Либертвил)
" Средњоевропска (Химелстир)
" Сремска (Сремски Карловци)
" Српски православни викаријат у Скадру
" Темишварска (Темишвар)
" Тимочка (Зајечар)
" Црногорско-приморска (Цетиње)
" Шабачко-ваљевска (Шабац)
" Шумадијска (Крагујевац)

        Епархије су подељене на архијерејска намесништва од којих се свако састоји из неколико црквених општина и парохија. Црквену општину сачињава једна и више парохија. Ако у месту има више парохија оне сачињавају једну црквену општину. Парохија је најмања црквена заједница-заједница православних верника који се окупљају на Светој евхаристији и који су под духовним вођством парохијског свештеника.

 

Символ вере

   Исповедање вере које су изразили Свети Оци у Никео-цариградском Символу (на првом и другом Васељенском сабору) чита се на службама у цркви, али православни хришћани би требало све чешће (свакодневно) да га читају наглас и у својим домовима.

     "Верујем у једнога Бога Оца, сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
    И у једнога Господа Исуса Христа, сина Божјега, Јединороднога, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости; Бога истинитога од Бога истинитога, рођенога, не створенога, једносуштнога Оцу кроз кога је све постало;
    Који је ради нас људи ради нашега спасења сишао са небеса, оваплотио се од Духа Светога и Марије Деве и постао човек; који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен; и који је васкрсао у трећи дан по Писму;
    И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
   И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима и Његовом царству неће бити краја.
   И у Духа Светога Господа живототворнога који од Оца исходи, који се са Оцем и          

    Сином заједно поштује и заједно слави, и који је говорио кроз Пророке.
    У једну, свет, саборну и апостолску Цркву.
    Исповедам једно крштење за отпуштење грехова.
    Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин."

Измене у овом символу вере, који има за циљ очување непроменљиве откривене истине довеле су до многих отпада у Цркви, додавање у ставу о Светом Духу (филокве) између осталих узрока довеле су и до Великог Ракола Западне цркве и Православне цркве.

 

Васељенски сабори

    Васељенски сабор је највиши ауторитет у Православљу, скуп пастира и учитеља Цркве, сабраних по могућству из свих крајева хришћанског света, да заједнички одлуче о питањима која се тичу све Цркве и чије одлуке после прихвата и признаје сва црква.     Да би један сабор био васељенског значаја, потребно је да одлуке Сабора буду примљене од свих цркава како присутних тако и оних које нису учествовале у раду Сабора.

    Одлуке Сабора треба да приме и свештеници и верници, а питања која се решавају на Сабору треба да буду од васељенског значаја. Углавном непотпуни, чак и они највећи сабори тек накнадно су проверени и прихваћени као васељенски.

 

Kрштење

    У црквену заједницу ступа се чином Свете Тајне Крштења. Крштење је Света Тајна нашег новог рођења у христу, нашег укључења у обновљени род људски. У Христу се Бог сјединио са човеком,и свима који верују у Њега као Сина Божијег, Пут, Истину и Живот, дарује нови живот, благодат поновног рођења. У раној Цркви човек који је открио веру у Христа и пожелео да постане члан цркве, најпре је постајао оглашени (катихумен). Био је упућиван у учења Цркве и похађао део Литургије у коме је учио основе вере (и данас се тај део Литургије назива Литургија оглашених). Црква се молила за њих.

   Данас припрема, кратка служба пре крштења, укључује три молитве егзорцизма (истеривања злих духова), одрицање од сатане, прихватање Христа, исповедање вере (кумови читају Символ вере у име детета које се крштава-врста заклетве оданости Цркви), и у кратку молитву свештеника да припусти оглашеног Светом Просветљењу, свете Тајне Крштења.
    Света Тајна Крштења у ужем смислу почиње освећење воде. Поредак службе састоји се од: Почетног свечаног благосиљања, Велике јектеније, Молитве благосиљања воде, Помазивања уљем радости воде и тела оглашенога, троструког погњурења у воду уз речи: "У име Оца. Амин. И Сина. Амин. И Светога Духа. Амин" Затим се чита 32. Псалам, па се новокрштени облаче у белу хаљину, као символ чистоте живота коју је примио Крштењем.
    Затим се врши Света Тајна Миропомазања. Свештеник светим миром чини знак крста на челу крштаванога, говорећи сваки пут: "Печат дара Духа Светога".
   Посвећивање се завршава свечаним опходом око крстионице,читањем посланице Римљанима, спирањем светог мира, приклањањем главе и пострижењем власи.

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
© 2005. www.bosnjace.com. sva prava zadrzana