|
|
|

|
"Ја сам васкрсење и живот. Који
верује у мене ако и умре живеће..."
(Јован 11, 25)
|
|
|
У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија
Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним
миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био
затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео
Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари
војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносницама:
"Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер
устаде, као што је казао...Идите брже и кажите ученицима Његовим
да је васкрсао." Жене крећу, а у исто време збуњени
војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о
оном што су видели.
Радују се људи, радује се сва природа!
Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени!
Својим
чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у
живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи
дан, дан Његовог другог доласка
|
|
 |
Ускршња јаја
Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија
Магдалина-Мироносница, путовала у Рим и посетила цара Тиберија. Тада му је у
знак пажње, као поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима "Христос
Воскресе"!
Црвена боја симболише Спаситељеву,
невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја
васкрсења.
Јаје је симбол обнављања природе и живота. И
као што бадњак, горећи на огњишту, даје посебну чар божићној ноћи, тако исто
васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и који га примају.
|
|
 |
Празник
Са једне стране, читав живот Цркве јесте непрекидни
празник, са друге стране тај живот представља припрему за крајњи
Празник, за испуњење свега, целог света у Богу. Зато сваки
празник, свака светковина Цркве почива на двоструком обрасцу
припреме и испуњења.
До празника, рецимо до Васкрса, не
долазимо једноставно пратећи датуме календара. До њега стижемо
кроз пост, као и до Божића. Сваком празнику претходи припрема,
пост, молитве заједничке и појединачне...
Тако се учимо смислу светковања,
које је живо учествовање. Без припреме, тог учествовања не може
бити.
|
|
 |
Пасха
Први хришћани су сваке недеље прослављали Васкрсење, али
се од краја И века појавило и годишње обележавање Христове смрти
и Васкрсења које је добило назив Пасха. То је грчка реч за
јеврејски празник безквасних хлебова. Песах (14. нисана-првог
месеца јеврејске лунарне године, наш април-мај), којим је
слављен излазак Јевреја из египатског ропства, прелазак.
Славило се што је
Господ пославши казну на Египћане, поштедео јеврејске првенце
чиме је показао љубав према изабраном народу. У време Песаха,
Јевреји са свих страна скупљали су се код Храма у Јерусалиму,
где су присуствовали посебним обредима очишћења. |
|
|
|
|
|