Bosnjace

	"Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лука 2, 14)
Рождество Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа "А кад се наврши вријеме, посла Бог сина својега јединороднога" (Гал 4,4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се благодатна...ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1,18,31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаће свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царскога колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши га без бола, као што га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу, положи Га у јасле. Потом приђе и Праведни Јосиф, и он му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју:"Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом,ливаном и измиром, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих својих праобраза и наговештења, изасланика, весника, пророка, праведника, мудраца, царева, најзад се јави Он, Господар света, Цар на царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.
	Бадње вече Због пописа становништва, Пресвета Дева Марија се са Праведним Јосифом нашла у Витлејему девет месеци после зачећа Христовог од Духа Светога. Како су се због пописа и многи други слегли у град, преноћишта није било ни по кућама ни по гостионицама. Заноћили су у једној пећини која је пастирима служила као штала. Тако је Господ Исус Христос одмах по рођењу положен у јасле, а први ће Га поздравити прости пастири али и велики мудраци, астролози са Истока који су у Витлејем стигли пратећи небеске знакове великог догађаја. Бадње вече је крај Божићног поста и кулминација ишчекивања доласка Спаситеља, рођења Сина Божјег у људском телу. У атмосфери радосне тишине, Црква се припрема да дочека Богомладенца. Верници добијају освећене бадњаке које односе својим кућама. Породице се окупљају у својим домовима као око сламе и лишћа Хрисове колевке у јаслама Витлејемске пећине. Долази ноћ радости и пастира и мудраца. Приближава се дуго очекивани и у Старом завету пророкован догађај-Рођење Месије, Спаситеља света. Рођење Богочовека, отелотворење другог лица Свете Тројице-Сина Божјег. Он Господар света, Цар над царевима, родиће се у људском телу да изврши дело спасења људског, које нису могле да изврше слуге Његове. Бадњи дан, дан уочи Божића, добио је име по бадњој вечери, а то због тога што се те вечери не спава већ се-бди, бденише. На навечерје празника Рођења Христовог служе се такозвани царски часови, спој сва четири часа у једну службу са додатком изобразитељне (службе која на неки начин замењује литургију).
	Бадњак Храстово или церово дрво које домаћин породице уноси на Бадњи дан у кућу и које се на Бадње вече ложи на огњишту. Пламен бадњака преображава Стари завет, али и паганску религију наших предака у светлост Новог завета. Хришћански бадњак потиче од оне чудесне витлејемске ноћи кад су пастири чувајући своја стада у близини пећине у којој ће се родити Христос, ложили ватру и грејали се, да би се после јављања анђела Господњег насекли гране и донели да наложе ватру поред Новорођенчета и поред његове мајке.
	Чесница Везана је за Божићне обичаје код Срба. Погача која се месила и меси се још у многим српским домовима ујутро на Божић, а у њу се стављају новчићи, знамења за разне врсте делатности и послова, па се по знамењу које некоме припадне суди какве ће среће бити или у чему ће имати успеха. Временом, место погаче почеле су да се користе и пите , проје и слично.
	Пост Пост је време које је Црква одредила и у коме је поред удвостручене молитве, обавезно и неупотребљавање мрсне хране. Сам Господ Исус Христос је рекао: "Овај род се изгони постом и молитвом". Пост и молитва су, по светим оцима, два духовна крила која нас узносе Господу. Црква је прописала следеће постове: - Божићни пост , који почиње 28/15. новембра и траје до Божића 7 јануара (25.децембра) - Васкршњи пост почиње од Недеље свих светих и траје до светих апостола Петра и Павла-Петровдана. Ако је Васкрс раније у току године, овај пост је дужи, а ако је касније онда је краћи. - Великогоспојински пост почиње 14/1. августа и траје до Успења Пресвете Богородице-Велике Госпојине. Овај пост је увек исте дужине. Треба нагласити следеће, ако Петровдан и Велика Госпојина буду у среду или петак, ови дани се посте. Божић који год дан буде , тај дан се не пости. Поред вишедневних постова, постоје и једнодневни и то: - свака среда и петак, осим трапавих седмица - Крстовдан уочи Богојављања 18/5. јануар - Усековање главе Светог Јована Крститеља-Крстовдан 27/14. септембар Треба нагласити и следеће: у току постова вишедневних или пак једнодневних, није дозвољено венчање младенаца. У време трапавих седмица Митара и фарисеја, Сиропусне недеље, Светле Духовске, као и од Божића до Крстовдана, ниједан дан се не пости. Недеље Митара и фарисеја и Сиропусна недеља су пред почетак Васкршњег поста. Светла од Васкрса до томине недеље, Духовска од Духова до Недеље свих светих.